ТЕРЕН
ОСВАЈАЊЕ ТЕРЕНА - МАПА
QR код очитати и путовати у места где је вршено истраживање и сазнати музичку традицију места. (Шабац, Петловача, Мачвански Причиновић, Лозница, Богатић, Клење, Дубље, Бадовинци). Истраживачко путовање се налази и на следећем линку:
QR код очитати и путовати у места где је вршено истраживање и сазнати музичку традицију места. (Шабац, Петловача, Мачвански Причиновић, Лозница, Богатић, Клење, Дубље, Бадовинци). Истраживачко путовање се налази и на следећем линку:
ПЕТЛОВАЧА
07.10.2020.
Тим који је интервјуисао извођаче на терену били су: Јована Ђекић ученица из одељења 4/2, Снежана Поповић - професор разредне наставе у ОШ "Вук Караџић" Шабац и Снежана Шалаи Тибор - професор музичке културе у ОШ "Вук Караџић" Шабац (ИО Мачвански Причиновић).
Интервјуисали смо два певача која су преостала од целе мушке певачке групе. Интервјуисани су Павле Алексић (1938.) и Ненад Влајковић (1975.). Павле пева од кад зна за себе пуних 60 година, а Ненад 20 година. Пајин мотив за певање је љубав према музици, а пева од кад зна за себе. Ненад је поред љубави према музици изабрао да пева у групи јер жели да негује и чува народну традицију (зна да је то битно), а и због дружења.
Њих двијица су сведици прошлог времена, времена ПРЕЛА, ПОСЕЛА,.... Некада је у Мачви у сваком селу била макар једна певачка група (често и много више). Било је много надпевавања и такмичења у изворној песми, игри и свирању.
Информације о музици и музичарима из 19. века и раније немамо.
СЕЋАЊЕ НА ПОЧЕТКЕ....
Како Павле каже (по сећању), шездесетих година прошлог века при КУД "Јеремија Максимовић" из Петловаче основане су мушка и женска певачка група. Деведесетих је дрштво променило назив у "Фрула".
ЖЕНСКА ВОКАЛНА ГРУПА
Групу је водила Цвета Туцић, а касније Жика Максимовић. Цвета Туцић је била носилац награде Први глас Србије у Приликама. Сем што је била изузетан солиста, Цвета је свирала и тамбурицу.
Чланице женске групе:
- Цвета Туцић
- Жика Максимовић
- Јасмина Томић
- Анђелка Дударић
- Милка Исаковић
- Ковачевић
- Божана Марковић
- Марија Чолић
Певале су без инструменталне пратње, песме новије традиције.
Репертоар (по сећању):
- " Гаро ли, Гаро"
- "Зелени се ливада"....
Женска група је наступала на Међународном фестивалу фолклора у Загребу 1986. године.
МУШКА ВОКАЛНА ГРУПА
Чланови мушке групе:
- Павле Алексић
- Жарко Џиновић
- Боривој Алексић
- Батан Глишић
- Стојша Лукић
- Жарко Ерцеговчевић
- Обрад Исаиловић
- Душан Алексић
- Живојин Милутиновић
- Новак Ђорђевић
- Јован Ђорђевић
- Милош Лазић
- Видосав Дивнић
- Ненад Влајковић
И сада се Павле сећа како је као мали чуо у пољу натпевавања мушкараца и жена док су копали.
Неке песме датирају из тих времена.
Репертоар:
- "Како ти је код колебе Лоло"
- "Кад погледам са планине Цера, видим Мачву и њезина села"
- "Мачво моја родна и богата"
- "Ој ораје, ораје"
- "Где ћеш бити лепа Кејо" (из комада са певањем "Ђидо"-Даворина Јенка)
- "Ја на прозор а драга вечера, слађа су јој уста од шећера"
- "Еј кад сам пошла синоћ из дућана"
- "Еј месечина прозор обасјава"
- "Зелени се ливада..."
- "Дрма, дрма око грма"
Певао је Паја и "Синђилићи звече", нумеру из комада са певањем "Ђидо" - текст написали Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак, а композитор је био Давирн Јенко,
Мушка и женска група из Петловаче су имале много наступа у тадашњој СФРЈ.
Памте следеће наступе у : Шапцу, Тополи, Приликама, Бањи Ковиљачи, Гучеву, Дворовима, Апатину, Смедереву, Љигу, Ваљеву, Вршцу (на чувеном Грожђебалу), Осијеку , Загребу.
Група се расформирала деведесетих и велики број чланова није више међу нама. Сличан је случај и са женском групом.
Ненад пева понекад и прикључи се мушкој певачкој групи из Дубља.
ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ
Основан је шездесетих година прошлога века. Много мештана је прошло кроз фолклорни анасамбл, вежбало кореографије, дружило се, путовало и наступало.
Један од истакнутих кореографа био је Јован Ђурђевић. Пре Петловаче је био кореограф и фрулаш у Дому културе у Лозници. Много је допринео својим радом и залагањем друштву у Петловачи до данашњих дана. Преминуо је у јулу месецу 2020. године од последица вируса COVID 19.
Сазнали смо да је Милинко Ерцеговчевић правио фруле у Петловачи до шездесетих година прошлог века.
Извештај приредио:
Снежана Шалаи Тибор
МАЧВАНСКИ ПРИЧИНОВИЋ
08.10.2020. - интервју
15.10.2020. - извођење песама
Интервју је реализован у дворишту цркве у Мачванском Причиновићу, а ученице Андреа Кулезић и Нађа Симеуновић из одељења 6/4 ОШ "Вук Караџић" Шабац (ИО МАчвански Причиновић) су интервјуисале певача Драгољуба Бабића. Интервјуу су били присутни ученици грзпе А, слушали су интервјуисаног и питали шта их интересује.
Интервјуисали су Драгољуба Бабића, члана једне веома успешне мушке музичке групе у периоду осамдесетих година прошлог века.
Драгољуб Бабић (1951.) рођен у Мачванском Причиновићу, радио у ОШ "Вук Караџић" ИО Мачвански Причиновић као домар. Певао је од малих ногу и песме које зна потичу од тада (не сећа се тачно од кога их је чуо). Мотив му је био љубав према певању, дружење.
Педесетих година прошлог века оснива се КУД "Раде Кулезић" у Мачванском Причиновићу. При КУД-у седамдесетих година је почела са радом Мушка певачка група. Оснивач групе био је Љубисав Ерчић.
МУШКА ВОКАЛНА ГРУПА
Чланови мушке групе:
- Љубисав Ерчић
- Слободан Николић
- Живорад Бабић
- Драгиша Јевремовић
- Зоран Бата Аврамовић
- Милан Кнежевић
- Сретен Бабић
- Мија Миловановић
- Ивко Аврамовић
- Зоран Ерчић
- Славко Ерчић
- Живан Лолић
- Драгољуб Бабић
Седамдесетих година са групом је радио Никола Јанковић. После њега Бранко Ђурковић (ванредни професор ФМУ у Београду, сада у пензији и диригент женског хора "66 девојака" из Шапца).
1985. године са групом ради Слободан Тадић професор музике (сада у пензији).
Репертоар:
- "Зелен орај пао на орање"
- "Где ћеш бити лепа Кејо" (из комада са певањем "Ђидо"-Даворина Јенка)
- "Алај волем, па волем"
- "Иду двоје не познајем ко је"
- "Шта то радиш Маро"
- "Ој ораје, ораје"
- "Шкрипи ђерам"
Начин певања - Мушка група је певала "на бас".
1985. године на такмичењу у Тополи постају прваци Србије.
27.07.1986. године учествују на Међународном фестивалу фолклора у Загребу.
Наступи: цела Мачва, Мишар, Варна, Бела Црква, Шабац, Ваљево, Ужице, Топола, Загреб...
Група се расформирала деведесетих година. Било је неколико безуспешних обнављања групе.
Велики број чланова није више међу живима.
15.10.2020.
Придружио нам се Живан Лолић, такође члан мушке певачке групе и фрулаш. Живан фрулу свира од малих ногу. Ујак га је научио да свира фрулу.
Репертоар који Живан свира:
- "Шабачко коло"
- "Свилен конац"
- "Стани, стани Ибар водо"
- "Жикино коло"
ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ
Основан је педесетих година прошлог века. Прекид у раду је био од деведесетих.
2010. године Сања Берић (професор географије) са супругом Србом (бившим играчем) и мештанима обнавља фолклорни ансамбл. Ансамбл од тада непрекидно ради.
У данашње време ансамбл има много младих чланова школског узраста. Уметнички руководилац ансамбла је Војислав Баћановић (новинар радио Шапца у пензији). Наступају у земљи и иностранству. Назив данашњег друштва је КУД "Мачва" - Мачвански Причиновић.
Извештај приредио:
Снежана Шалаи Тибор
ЛОЗНИЦА
14.10.2020.
Интервју у Лозници су реализовали Зоран Кокановић и Даница Кокановић наставници музичке културе у ОШ "Вук Караџић" и „Кадињача“ у Лозници са ученицима. Интервјуисали су женску групу "Лозице" из Лознице.
Етно група "Лозице" је женска вокална група, oснована 11.11.2015. у Лозници као секција КУД "Караџић" под руководством Дуње Блажић. Од јесени 2017. године делују самостално уз подршку Центра за културу "Вук Караџић" и Градске управе Лозница.
Циљ групе је очување наше народне традиције. Из богате ризнице старих записа са ових простора (Србија, Република Српска, Црна Гора, Македонија) бирамо и обрађујемо песме које чине наш репертоар. У сваки стих уткали смо љубав према традицији и музици са жељом да ту љубав пренесемо и на публику. Песме изводимо акапела у двогласу и понекад трогласу.
Група је до сада одржала неколико концерата, учествовала на свечаним академијама, гостовала на локалним и националним телевизијама, наступала на музичким фестивалима традиционалне музике и сарађивала са продукцијом 3Д (Доривоје и Добрила Пантелић) на снимању филмова "Лозице у Рађевом пољу" и "Сведок".
Извештај приредио (према извештају Зорана Кокановића):
Снежана Шалаи Тибор
18.1.2021.
Интервју са Маријом Шћекић Марковић, кустосом Музеја Јадра је реализовала Гордана Дракић, професор музичке културе у ОШ "Јован Цвијић" Лозница.
У историји једне науке Лозница заузима значајно место.
Сестре Јанковић из Лешнице
У историји једне науке овај град заузима посебно место. Почеци српске етнологије су у етнографији - описивању народног живота. Зачетник етнографске дисциплине се у родио у Тршићу, а етнологија је своје место под кровом Универзитета нашла 1905. захваљујући Јовану Цвијићу. Упоредо са развојем академске дисциплине, развијала се и музеологија. Први „чувар“ Етнографског музеја 1901. био је др Сима Тројановић, претходно и професор и директор лозничке гимназије. Први професори етнологије били су Јован Ердељановић и Тихомир Ђорђевић. 1933. Ђорђевић је поставио прву поставку у Вуковој Спомен кући. Он је често боравио у Лешници, где се доселила његова сестра Драгиња са супругом Станиславом, поштанским службеником. Прва кћерка Љубица рођена је у Алексинцу 1894. а Даница четири године касније у Лешници. Станислав и Драга су оставили вредне мемоарске записе, а Драга је написала и неколико приповедака и роман. Потичу из породица које су дале значајне интелектуалце тога времена, а за образовање и усмеравање девојчица од пресудног значаја су били ујаци Тихомир и Владимир (композитор, музиколог и мелограф). Даница и Љубица Јанковић данас се сматрају оснивачима етнокореологије у Србији. Обе су завршиле Филолошки факултет и говориле неколико језика. Даница се бавила писањем, сликарством, позориштем и преводилаштвом. Радила је у Универзитетској библиотеци 1931-51. године. Љубица је студирала и етнологију и радила у Етнографском музеју од 1939. до 1950. године. Обе су свирале су клавир, виолину и гитару.По оснивању Етнографског института САНУ 1947. постале су сарадници института. Љубица је дописни члан Академије постала 1964. а редовни 1974. године, као први, и до сада једини етнокореолог међу српским академицима.
Најважније дело сестара Јанковић су „Народне игре“ у девет томова. Са путовања и истраживања враћале су се у свој дом у Подрињској улици у Београду. Њихов легат чува се у Народној библиотеци Србије.
МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА КРАЈА
Најстарија музичка група, или музички ансамбл у Лозници је Културно просветно друштво „Караџић“, које је израсло из Друштва „Подринска слога“. Оснивач Друштва, које је имало неколико секција, био је прота Игњат Васић.
Прва позоришна представа у Лозници била је „Светислав и Милева“ у извођењу Друштва „Подринска слога“. Друштво је имало и хор и оркестар.
ФОЛКЛОРНА ТРАДИЦИЈА КРАЈА
У Бањи Ковиљачи деловао је КУД „Абрашевић“. ХИ „Вискоза“ је имала своје Културно – уметничко друштво и гусларску секцију. У прошлости су се у Јадру највише играла кола.
Данас традиционалне игре и песму јадарског краја изводе КУД „Караџић“ из Лознице и КУД „Станко Пауновић“ из Панчева, као и КУД „Фрула“ из Липничког Шора, КУД „Троноша“ из Корените и КУД „Абрашевић“ из Бање Ковиљаче. Једна од карактеристичних игара Јадра је сакајдо.
Милутин В. Ђуричић – гуслар
Милутин В. Ђуричић, рођен је 1957. године у месту Велика Гарева, стара Херцеговина, општина Гацко. Гусле је почео да свира са 7-8 година, а озбиљније са неких 15 година.
Прва гусларска секција основана је при КУД „ Вискоза“ и то под именом Петар Петровић Његош, и радила је до 1990 године. После тога прелазе у Центар за културу под именом Вукове гусле све до 2002.године. Од 2002.прелазе у КУД „Вук Караџић“ Лозница, као секција. Били су оснивачи 10. фестивала Гуслара Србије на ком је било пријављено 108 гуслара из Србије.
Милутин Ђуричић био је оснивач групе коју су чинили: Миленко Видаковић, Младен Јеврић, Недељко Јеврић, Божо Пантовић, Блажо Дошљак, Драган Анђић, Петар Остојић, Милан Нинковић.
Од песама које изводе су песме Предкосовског и Косовскog циклусa, Први светски рат. Углавном се пева десетерац, а у задње време и осмерац.
Песме је чуо неке из школе , али и у породици су се много слушале епске песме које је касније изводио. То су углавном песме из народа ,које је Вук Караџић записивао, сада епске песме пишу Хаџи Радован Бећировић-Требјешки, а аутор његових песама је Никола Никчевић.
Милутин песме изводи само уз пратњу гусала. Од малих ногу привукао га је звук гусала које су у његовој породици свирали отац, стриц и ујак.
Од наступа Милутин памти наступе: за 200 година од Вука у Пољској, затим наступ у Шведској (гостовао је на првом каналу Шведске ТВ), у Немачкој, на фестивалима Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, као и на много гусларских вечери широм Србије. Био је Републички првак на сусретима другарства радника Србије-Лесковац 1985.године, затим домаћин Предсаборских дана. Значајан наступ имао је у Бјељини 1984. године поводом 159 година од Филипа Вишњића-тема Почетак буне против дахија.
2015. године заједно са Центром за културу организовао је Савезни фестивал српских земаља у Вуковом дому ,где је одржано финале, а полуфинале било је у Бањи Ковиљачи.
2018. године организатор је фестивала младих Србије, Црне Горе и Републике Српске од 7-18 година
Један од најлепших концерата био му је у Горњем Црњилеву, водитељ Милан Ивановић
Према Милутиновим речима веома занимљиво било му је гостовање у Пољској, завршни концерт у Варшави у клубу Југословена где му је после извођења песме Стари Вујадин пришао градоначелник и показао прстом део песме који није извео и рекао „Ти прескочио“. Милутин је песму намерно мало скратио не слутећи да ће то неко приметити , а посебно не Пољак.
Извештај приредио (према извештају Гордане Дракић):
Снежана Шалаи Тибор
КЛЕЊЕ
19.10.2020.
Интервју у Клењу је реализовао Драган Павић наставник музичке културе у ОШ "Николај Велимировић" Шабац са ученицима.
Село Клење је било познато по мушкој певачкој групи . Група је основана седамдесетих година прошлог века у селу Клењу. Оснивач је био Слободан Ерцеговчевић. Група је имала пет чланова. Једини живи члан је Драган Ерцеговчевић (1944.), рођен у Клењу. Драган је певао у групи од 1972.(1973.) године. Певали су једногласно и на бас.
МУШКА ВОКАЛНА ГРУПА
Чланови мушке групе:
- Слододан Ерцеговчевић
- Драган Ерцеговчевић
- Бранко Кокоровић
- Ћире Лацковић
- Драгорад Ђукић
Драган је причао о својој мотивацији за певањем. Сем што воли да пева, Драган се бори песмом да опстану народне песме из Мачве и тако представља чувара традиције. Рекао је да је то био мотив и других чланова из групе.
Репертоар:
- "Отвор прозор цурице малена"
- "Дрино водо, 'ај, 'вај"
- "Погледај де мала моја"
- "Оре Лола на четоро вола"
Наступали су широм Србије, а радо се сећају наступа у следећим местима:
Ваљеву, Новом Саду, Панчеву, БиХ, Богатићу у ком су 1998. године освојили 1. место на општинском такмичењу певачких група.
Анегдота са наступа
Чланови групе су имали обичај да пред наступ попију чашицу ракијице "због подмазивања грла".
Цвеја и Ћире су знали да се сакрију у кацу, јер им је грло било много суво.
Драган Ерцеговчевић је власник оригиналне мушке ношње из Мачве, старе преко 100 година.
Ношња се састоји из: панталона од чоје, опанака шиљкана, појаса, чарапа, шубаре, кошуље и јелека. За сваки изворни мотив на ношњи се шило посебно.
Извештај приредио (према извештају Драгана Павића):
Снежана Шалаи Тибор
ДУБЉЕ
20.10.2020.
Интервју у Дубљу је реализовао Драган Павић наставник музичке културе у ОШ "Николај Велимировић" Шабац са ученицима.
Дубље је село са богатом историјом.
Милован Прокић - текстописац и композитор
рођен је у Дубљу 1938. године. У Дубљу је рођен и Бранко Ђурковић - диригент и оснивач женског хора "66 девојака" из Шапца (један од најуспешнијих диригената старе Југославије).
Школовао се у Шапцу, у Учитељској школи (која је трајала пет година), а виолину му је предавао Љубисав Марковић (оснивач музичке школе у Шапцу). Као средњошколац певао је шлагере на забавама.
По завршетку школе, радио је прве две године као наставник музике у Книнској Крајини - Кнетањима. После рада у Кнетањима одлази у војску у Крагујевац. За време служења војног рока пева на игранкама са гарнизонским оркестром. После завршеног војног рока враћа се у Дубље и запошљава се као наставник музике у основној школи.
Формира оркестар у школи, који је тада био једини у Мачви. Прихвата понуду директора културног центра у Богатићу да води оркестар. Тада је у Мачви организовао "Мачванску песму лета", по узору на "Песму лета" (манифестацију која је била тада популарна у Србији). Сем креатора манифестације руководио је и оркестрим. Манифестација је трајала десет година.
Док је радио у школи упоредо је студирао књижевност. По завршетку факултета прешао је у школу у Богатићу и предавао српски језик и књижевност. Такође је водио и школски оркестар у Богатићу који је бројао 60 чланова.
Поред школе, био је десетак година секретар Самоуправне заједнице културе и образовања. У то време обезбедио је средства, простор, купио први клавир и отворио музичку школу у Богатићу из које су неколико ученика кренули даље и завршили музичку академију.
Упоредо са свим активностима, био је веома ангажован на очувању музичког фолклора Мачве. Са етномузикологом Љубинком Миљковићем и Јездом Алимпићем (оснивачем и вођом вокалних група "Мачвански Јарани" и "Станарице" из Богатића) прикупљали су све што се певало и играло у Мачви. Тако је настала капитална књига 'Мачва — музичка традиција Србије II' (у којој је сачуван комплетан фолклор Мачве). Био је председник одбора за штампање књиге, а издавач књиге је био Глас Подриња из Шапца. Из књиге је изабрано осам најпопуларнијих песама и снимљене су на носач звука (грамофонску плочу). Песме су изводиле вокалне групе (мушка и женска) "Мачвански Јарани" и "Станарице", уз пратњу Народног оркестра Радио Београда. На тој плочи се налази и Милованова ауторска песма "Дрино студена, туго голема" у извођењу Предрага Цунета Гојковића.
Милован се компоновањем бави већ педесет година. Почетак датира из младости, али га он веже за прво званично признање, за 1970. годину када је на десетом 'Београдском сабору' добио награду стручног жирија за музику и текст, за песму 'Кажите ми шта је љубав' коју је певао Аца Матић. Написао је преко 300 песама и за све је писао и текст и музику. Песме су певане на свим фестивалима и све су примане на конкурсу под шифром. Неке од песама:
Кажите ми шта је љубав — награда стручног жирија на десетом 'Београдском сабору', певао Аца Матић;
Растанак — 'Илиџа' 1973. године, певала Јасна Кочијашевић;
Ој јаблане вити — 'Илиџа' 1975. године, певао Мухарем Шербезовски;
Вратићу се — I награда на 'Распеваној јесени';
Довиђења — II награда на 'Распеваној јесени';
А где си ти — изведена на Бањалучком фестивалу, певао Предраг Дрезгић Преша;
Хвала ти — I награда публике на Бањалучком фестивалу, за староградску песму, певала Наташа Јовић, чланица Београдске опере;
Дрино студена, туго голема — примљена на конкурсу Радио Београда, певаo Цуне Гојковић;
Свирај, свирај хармонико — снимио Петар Илић и др.
За Милована је песма синтеза смисла и звука, битно је да текст и музика буду у потпуном складу. По његовом мишљењу аутор треба да поседује:
— таленат, без чега се не може,
— довољну писменост, музичку и језичку, и
— један виши опште образовни, културни, естетски и духовни ниво да би његово поимање лепоте било истинско и право.
Написао је преко три стотине песама, музику и текст. Његове песме имају заједничку нит по којој се препознаје аутор, а то је изворни мелос његовог краја, Мачве.
Мушка вокална група "Дубљанске Лоле"
Мушка музичка група "Дубљанске Лоле" је основана 2007. године, Оснивач групе је Горан Мајсторовић (1967.), рођен у Богатићу. Од 2003. године свира фрулу.
Чланови мушке групе:
- Горан Мајсторовић
- Живорад Жића Јоцковић
- Горан Топаловић
- Драгослав Ђурић
- Миломир Симић
- Милан Павић
- Ненад Влајковић
На репертоару су им старе изворне песме из Мачве, као и песме из западне Србије. Чули су их од старијих усменим путем, а неке и писмено. Певају без инструменталне пратње "на бас". Мотивацију за певање изворних песама црпе из љубави према певању. као и великој жељи да се очува Српска традиција. За време свог не тако дугог постојања наступали су у многим ТВ емисијама у Србији и иностранству.
ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ
Фолклорна група је основана 2003. године под именом КУД "Бисерница". Оснивачи су били Милан Ковачевић и Горан Мајсторовић. Изводе игре из целе Србије, а највише из Мачве. Наступали су на многим фестивалима у Србији и иностранству.
Извештај приредио (према извештају Драгана Павића):
Снежана Шалаи Тибор
БАДОВИНЦИ
Тим који је интервјуисао чланове познате мушке певачке групе "Дрина" су били - Јована Мандушић 5/3, Снежана Шалаи Тибор, наставник музичке културе (обе из ОШ "Вук Караџић" Шабац) и Марија Марковић, наставник музичке културе са ученицом (обе из ОШ "Мајур" Мајур).
У Бадовинцима је активна група "Дрина". Група постоји око 42 године. Оснивач је био Брана Арнаутовић. Прво име групе је било "Бадовиначки јарани".
МУШКА ВОКАЛНА ГРУПА
Чланови мушке групе:
- Брана Арнаутовић
- Берислав Тимотић
- Драгорад Лаушевић
- Милош Живојиновић
- Драган Бата Цветуљски
- Драгољуб Баћа Ерцеговчевић
- Драган Бељић
- Рајко Арнаутовић
Интервјуисани певачи су били: Драган Бата Цветуљски (1943.), Драгољуб Баћа Ерцеговчевић (1944.), Драган Бељић (1949.), Рајко Арнаутовић (1952.).
Певају од малена, Мотив им је љубав према музици и народним песмама, а велики мотив им је и очување музичке традиције.
Како се присећају давних времена певало се на прелима, у пољима при раду натпевавало (мушкарци и жене), испред куће неке лепе девојке (удварање). Једноставно музика је била саставни део сваког сегмента живота.
Шездесетих година прошлог века оснива се КУД "Живојин Арнаутовић". Као и све певачке групе и они су били саставни део КУД-а.
Репертоар:
- "Дрино водо, ај, 'вај"
- "Сет' се драга тих прошлих времена"
- "Род родиле жуте крушке"
- "Лоло моја из Бадовинаца"
- "Питају ме одакле си браца"
- "Дрино водо не руши ми Аде"
- "Покрај Дрине једна врба стара"
-"Мачво моја родна и богата"
- "Мачво равна, леле и широка"
- "Осу се небо звездама"
- "Кад сам с' драгом био код оваца"
- "Овце чува чобаница Рада"
- "Има једна земља малена"
- "Ој Србијо, земљо са Балкана"
- "Кад погледам са Цера планине"
- "Капо моја шајкачо"
- "Везем прслук и кошуље беле"
На репертоару су им изворне песме из Мачве, али је занимљиво и да сами смишљају песме у народном духу, везане за Дрину и Мачву. Те песме певају на начин на који певају и изворне песме, на бас.
Наступали су много. Певали су у многим градовима широм земље и иностранства. Такође су наступали и у ТВ емисијама.
Сећања на неке наступе
Рајко и Бата се присећају да су давних шездесетих година прошлог века певали у представи "Пејзажи Мачве" коју је снимала РТБ (Радио телевизија Београд).
Рајко је певао соло на манифестацији "Дођи драги вечерас на прело, да ти...", 1966. године.
1967. је на манифестацији "Сусрети села" освојио 1. место.
2005. године освајају 1. место на такмичењу музичких група у Приликама, у конкуренцији од 60 група.
2007. године освајају 1. место на такмичењу музичких група у Орашцу, у конкуренцији од 22 групе.
Посебно им је драг и значајан наступ 28.6.2018. године на Хиландару. Једина су музичка група која је певала на том светом месту.
БОГАТИЋ
"Мачвански јарани" су имали преко 200 наступа. Наступали су у Бечу, у Пернику, бугарском граду, имали су много наступа на смотрама КУД у организацији МЗК "Сава" Шид, гостовали су у више радио и телевизијских емисија.
ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ
Фолклорни ансамбл „Ђидо“ делује у саставу Културно-образовног центра Богатић, установе културе чији је оснивач општина Богатић. Настављач је традије Културно-уметничког друштва „Јанко Веселиновић“ основаног 1950. године, а од 1995. године делује под именом „Ђидо“, по наслову Јанковог истоименог комада са песмом и игром.
Заснивајући свој програм како на традиционалним, тако и на високо стилизованим облицима народне уметности, „Ђидо“ настоји да игру, песму, ношњу и обичаје сачува од заборава, поклањајући посебну пажњу сценском презентовању програма. Од најважнијих резултата у земљи издваја пласман у 18 најбољих ансамбала у Србији на Републичким фестивалима у Пожаревцу, Обреновцу, и Чачку, затим златна и сребрна плакета дечјем ансамблу, такође на Републичком такмичењу у Краљеву. Ансамбл је 2014. године победник Сабора „Златни опанак“ у Ваљеву. „Ђидо“ је успешно представљао своју земљу на многим међународним фестивалима од којих издвајамо освајање „Grand-Prix“ 2012.године у Олштину у Пољској и 2014. године у Рибниц-Дамгартен у Немачкој. У протеклој 2015. години г ансамбл је обележио јубиларних 20 година постојања под овим именом, а поводом тога у протекле две године фокус свог рада базирао је на детаљном истраживању свог краја и Мачве, како би сачувао богату традицију краја Јанка Веселиновића и осталих знаменитих Мачвана.
Уметнички руководилац ансамбла је Милош Симић, шеф народног оркестра је Зоран Пузић, руководилац дечјег ансамбла је Марко Јашић.
Извештај приредио:
Снежана Шалаи Тибор
ШАБАЦ
Коментари
Постави коментар